Ako prihvatimo da je pozorište prostor izmedju igre i snova, onda je najprirodnije da se u tom snu zaigraju oni čija java časom zatreperi, ako se samo upotrebi ono čarobno: “zamisli da…” Lutajući u igri kroz maštu ka svojim snovima, devojčice i dečaci iz Dečijeg pozorista su u petnaest godina rada ostvarili zavidne rezultate - rodilo se petnaestak predstava, gde su mališani otvarali svoje čarobne kovčežiće mašte, tako da se svaki novi korak pretvarao u poziv na putovanje u nepoznate svetove, pun čežnje za novim, čudnim prostranstvima.
Pod rukovodstvom Biljane Vasić, koja je 1987.godine, i osnovala ovo pozoriste, sa idejom o aktivnom učesću dece u svim segmentima procesa stvaranja pozorišne predstave, Dečije pozorište izraslo je u jednu od najznačajnih dečijih pozorišnih radionica u Srbiji u kojoj, ponekad, deca sama pišu tekstove i režiraju i od koje se svake godine očekuje novi pozorišni izazov. Iz ove radionice, dečiji snovi o pozorištu neretko vode profesionalnim stazama ili trajnoj zaljubljenosti u pozorišnu magiju. Tako se nekadašnji odani članovi, sada profesionalni glumci i reditelji (Srđan Timarov, Sofija Belić, Vladimir Tintor, Goran Ruskuc, Tanja Pjevac) i sada sa radoscu sećaju dana provedenih u “Sonji” i predstava koje su uvek uspele nesto da kazu i isprovociraju znatiželju najmlađe publike.
Od jeseni 2002. godine ovom malom, velikom pozorišnom radionicom rukovodi Profesor Milan Pletel.
 
Najdraži nastupi: Bečej -“Majske igre” ( 1988, 1989, 1990, 1991 - više nagrada ); 
Žabari - Republički festival dečijih pozorišta 1990. - najbolja predstava; Novi Sad -  SNP, 1989; Beograd – Duško Radović, 1990; i predstava za JPTV, 1990.
 
Slobodan Preradović